Saturday, February 9, 2013

ПРЕВОДИ НА СРПСКИ
(Translations into Serbian)


Mihajlo Sviderski je rođen u Bitolju - Makedonija, gde završava osnovno obrazovanje. Srednje obrazovanje završava u Ohaju, SAD gde se uključuje u Američke mladinske poetske krugove, za šta je i nagrađivan.
Posle prestoja u SAD-u vraća se u Makedoniju i produžava svoje obrazovanje na pravnom fakultetu Justinijan Prvi u Skopju.
Poezija je njegova strast još od najranije mladosti, kada i počinje da piše svoje prve stihove objavljivani u literaturnim časopisima,posle kao debitanski plod pojavljuje se njegva prva knjiga Žetva duše. Iz iste knjige zastupljen je i u Antologiji Makedonske Savremene poezije na grčkom jeziku.
2012 godine objavljena je njegova druga knjiga ‚‚Kroz sna od magle i kiše‚‚ koja je pozitivno ocenjena od kritičara i poetskih krugova, kao i od čitateljske publike.
Svojom recitatorskom naderenošću učestvuje u brojnim manifestacijama, natprevarima i kulturnim dešavanjima, za šta je kasnije na recitatorskim konkursima dva puta po redu prvonagrađivan, od strane Saveznog društva makedonskog jezika i literature u 2008 i 2009 godini za najbolji esej iz oblasti lingvistike na temu ‚‚Neologizmi u poeziji Gane Todorovskog‚‚. U 2009 godini dobija prvu nagradu.
2010 godine u Dejtonu, SAD dobija prvu nagradu za komparativnu analizu lirskih subjekata Lenor i Anabel Li iz poezije Edgara Alana Po iz predmeta Savremena literatura.
Aktivno se bavi prevodom i prepevom poezije sa engleskog, srpskog i bugarskog. Njegova poezija je prevođena na engleski, bugarski, grčki, srpski i albanski jezik.




ПОСТАПОКАЛИПТИЧНА   ОДА

Настаће време ново
почетак нови и нова дела.
Нестаће у камену од олује слово
из сржи помериће се земља цела.
Наговештава сила нова радње
светлости и разума
пред касно полажење задње
обавезно биће просветљење ума.
Уздигнутим главама које памет краси
јавиће се жеђ праведности
само добро од зла може да спаси
у име ограничених могућности.


СВИ ПРАВЦИ ВЕТРА

Ветар носи распламтене ватре
крај мог сна је у последњем жару.
Дува у моја једра
кроз звук се прикрада.
Кришом под мојим ногама дува.
Ватру разноси, погледом је крадем.
Без знања шта могу и истине нове
без тебе не припадам ни сам себи
ничија је душа, песма и срце
ако не припадам теби.


ЗАКАШНЕЊЕ  НА  ВРЕМЕ

Ослободите бес поспане воде
за вама крећем, носите ме.
Ни стрмне стене спречити ме неће
на време да стигнем тамо где треба.
И да прођем кроз магле, кише и буку
на време да стигнем тамо где треба.
И да газим кринове, руже и траву дивљу
на време да стигнем тамо где треба.
Опростите чекати не могу
ако закасним узалуд све
мораћу поново да почнем.
Нека ме пренесе неко
кроз градове и шуме
усплахирен сам и збуњен.
За помоћ вас молим - ево руке дижем.
Ја искрено морам на време да стигнем
и да треба ветру ћу да намигнем.
Сваком ћу дрвету потомак да дигнем
само на време да сигнем.
Причај,
глас да ти чујем
изусти речи за којима жудим
изусти реч коју неуморно тражим.
Изговори гласно
викот  са мном да загосподари
поклони реч за којом тело ми гори.
Причај,
одзвања се мој глас у твом.






No comments:

Post a Comment