ВТОРОТО НЕГОВО ДОАЃАЊЕ
Три светлини, три сонца
три множества љубов.
Од силата твоја,
водите што ти дотекуваат во погледот
ја губат својата влажност.
Во тебе стареат езерата,
на рамената ти одмаараат реките,
светот во дланките ти почива.
Тебе ти се поклонуваат и трвките,
и ветрот дува по твоја заповед
и брановите ти воскликнуваат.
Дрвјата ти се покоруваат.
Морињата под нозете ти се отвараат,
огнот плачи над својата немоќ.
Подалеку од овде не може,
на врвот сме и нема каде натаму.
ПОЧЕТОК НА КРАЈОТ НА ЕДЕН ИЗМОРЕН СВЕТ
Поминуваме низ едни до сега барем
неслушнати , невидени и неоткриени предели
а во грлото голтка сува вода,
една планина исправена надолу
едно дрво накривено нагоре
едни луѓе, седат во круг
а сигурен сум дека не знаат
оти апокалипсата ќе започне од овде
и затоа се толку спокојни.
БЕЗИЗЛЕЗ ИЛИ ПОГРЕШНО ВРТЕЊЕ НА ЛЕВО
Понекогаш, не секогаш
ама многу често,
стојам како закован, како молец
како без нозе, како без свет,
без свест,
како прелажан , како измамен
како отсутен , како изморен
помалку натажен , повеќе збунет
со прекрстени раце, зачуден,
со отворена уста
како пред причест
кога знам дека ја пијам својата осуда.
КАЈ ШТО ЗАВРШУВА СЀ ШТО НЕКОГАШ ПОЧНАЛО
Смислувам зборови како
да ти кажам дека
не важи она што поминало,
дека сѐ подлежи на заборавот
и сѐ е минливо колку и времето,
дека ништо не осанува
а и тоа што ќе остане ќе биде избришано.
Дека тоа е само едно ништо
едно нешто
што се заборава.
Како да најдам збор
прикладен,
точен, прецизен,
што ќе го разбереш
како да ти кажам,
како да дојдам до КРАЈ.
ПОД НАЛЕТОТ НА БРАНОТ ОД СЕВЕР
Оние што не умеат да си ја задржат ведрината на лицето
први паднаа под налетот на бранот.
А бранот носи, ги носи и тие што
не можат да се спротивстават на моќните води,
ги расфрла слабите, ги удира очајните.
Но ние на нашиот брег успевме да направиме брана
од високи насмевки, од многу радост, од кал,
од камења, од исушени спомени,
од заборавени љубови, од избришани мислења
и сопствените возбудени издишувања
го утврдиме да бидат наша одбрана и отпор на лошите води.
И надојдоа бранови, удираа по карпите,
по нас, по нашите сонови,
и четири ноќи останавме неспани.
А нашата тврдина остана недопрена.
Tuesday, April 16, 2013
Wednesday, February 27, 2013
(НА МАКЕДОНСКИ) MIHAJLO SVIDERSKI - POETRY ORIGINALLY INTO MACEDONIAN
НАПУШТАЊА
Побегна , а од твоето
бегство
секоја вечер без престан
во сонот ми пиштат брзи
возови.
Обземени од јуришот , ми го
расипуваат спиењето.
По шините тропаат, како да
си до мене,
А не си .
ПРОЗЕРЕЦ НА СВЕТЛИНИТЕ
Од ниедно време се разбудивме
во чинии и шишиња да го собереме сонцето.
Црпат сите како луди , ненаситно, небаре
ќе се потроши.
Прибирам и јас колку што можам.
Денес сите можат, или барем мора да можат,
Таков е денот, такви се времињата .
Од густите зраци на сонцето,
ние си правиме приказни,
и по многупати меѓусебно си ги
прекажуваме.
Постојат и такви што ништо не прават.
И такви што не знаат како.
Опиени од белоцветните вишни,
под нив како под закана,
како приморани береме светлина.
Го затворивме времето во ќелија,
и клучевите ги фрливме во езерото.
Никој да не може да ги најде,
и никој да не може да ни ги отклучи
тајните.
Се радуваме на светлините, небаре првпат
ги гледаме.
Од цветовите на вишните си создаваме
љубов,
и вулкани, и лава и жар.
Од корењата немир и виножата.
ЕДНО ОБИЧНО И ПОИНАКВО ВРЕМЕ
Во просторите како да владее оптеретување
на мојата будност и приправост.
Помини со прстите преку мене,
ќе видиш како
во очите зрно песок ми шета како низ
песочен часовник.
Понекогаш
се замислувам како можам
да направам свет.
Цел еден свет – до недоглед,
Јас исправен како ветер,
Ти превртлив расцветан сончоглед,
Еден свет,
промашен , вознемирен
А во него едно време – невреме
Обично како и сите други времиња,
Како мене , како тебе, како семе
што од своето `ртење се плаши да никне.
Друг пат си мислам дека можам дури и тебе да те создам,
како стоиш по плоштадите и ги поздравуваш
сите оние кои не умееле да си направат
свој свет.
ОД МОЈОТ БАЛКОН – ПОГЛЕД КОН ЕДЕН ЗАТВОР
Тие што ја сакаат слободата, кажуваат дека
за неа треба да се избориш.
А можат ли тие да се изборат затворени во
ова слепило?
Зад
решетките,
здивот на оние кои таму седат им мириса
на испарена љубов, на глад, на истрошено
плачење.
Веќе одамна престанале да си ја
одбројуваат казната.
Навика е да се робува на суровоста и
навика е
да престанеш да се сакаш себеси.
Капи црн дожд од под стреите.
Во нивните секојдневија, се искачуваат на
врвот од денот
и од таму немо гледаат кон небото.
Си ги мијат погледите од дождот.
Гледаат и никој не смее да каже ни збор.
Привилегија е од овие агли да се погледне
надвор.
Таму
движењето е слободно, но него го виделе само бегалците.
Не
се знае како може да се престне да се сака,
Не знам како , а сигурно не знаат ни тие.
Но и тој од затворот и тој на слобода
не знам зошто но никогаш не сакаат да се
сретнат.
РАЗГОЛУВАЊЕ НА ГРМОТЕВИЦИТЕ
Како првпат да ги гледам
и како до сега да не сум знаел за нивното
постоење.
Пролетта речиси секогаш ми е најубава,
освен кога е дождлива и влажна.
А денес е баш таква.
Тогаш седам на балконот со цигара во
раката
и мислам како можам да му се спротивставам
на молњите,
да го запрам нивниот пад, и нивното гласно
удирање?
Од непознатите царства , ги симнав
сите кралеви од тронот,
и го завзедов за да владеам со грмовите,
и еден по еден, ги праќам,
усмерени во твоето ранобудење.
ВРЕМЕТО, ДОЖДОТ И ЖИВОТОТ
Времето некако како да не беше за да
заврне,
а сепак дождот веќе пола ден
збунето тропа по стаклата на мојот прозорец.
Тапо и нежно чука во неодреден ритам.
Со него и јас седам збунет во своето
бунило,
и од сите побуни ,се трудам да направам
мир.
Мир од чај од мајчина душица и чоколадо.
Вестите течат , ми течат и мислите,
И времето, и надвор невремето.
На ѕидовите во пукнатините
Гледам како ми се пресликува животот,
гол се соблекува, а во неговата голотија
плачи моето плачење. Солза над солза ,
како камењата на ѕидот на плачот во
Ерусалим.
Далеку од фасадата , длабоко внатре
скриено стои моето постоење,
стои и молчи.
Гледа во мене, јас во него,
А
ништо не си рековме,
Не можевме.
Животот не гледаше право во очи.
( ПРЕВОД НА СРПСКИ ) МИХАЈЛО СВИДЕРСКИ / MIHAJLO SVIDERSKI - POETRY IN SERBIAN
NAPUŠTANJA
Pobeže, a od
tvog bekstva
Večeri svake bez
prestanka
U snu mi pište
brzi vozovi.
Obznanjeni od
juriša, razbijaju se snovi.
Po šinama
lupaju, kao da si kraj mene.
A nisi !?
PROZOR SVETLOSTI
Probudismo se u nijedno
vreme
U činije i
flaše sunce da skupljamo.
Svi kao ludi
crpemo nezasito.Potrošiće se kobajagi.
Skupljam i ja
koliko mogu.
Danas svi mogu,
ili barem mora da mogu.
Takav je dan,
takva vremena.
Iz gustih
sunčevih zraka,
mi stvaramo priče
i višestruko
međusobno ih prepričavamo.
Ima i onih što
ništa ne rade.
I onih što ne
znaju kako.
Opijeni višnjama
belocvetnim,
Pod njima kao
pod pretnjom
Da smo
primorani, skupljamo svetlost.
Zatvorismo vreme
u ćeliju
I ključeve u
jezero bacismo
Niko da ih ne
može naći,
I da niko ne
može tajnu da nam otključa.
Radujemo se
svetlosti.Kobajagi prvi put je vidimo.
Od višnjevih
cvetova stvaramo ljubav
I vulkane. I
lavu. I žar.
Iz korenja nemir
i dugu.
VREME, KIŠA I
ŽIVOT
Vreme ni malo na
kišu ličilo nije
A opet kiša već
pola dana
Zbunjeno po
staklima mog prozora lupa.
Tupo i nežno
neodređenim ritmom udara.
Sa njime i ja
zbunjen u svome bunilu sedim
I od svih se
pobuna trudim da napravim mir.
Mir od čaja
majčine dušice i čokolade.
Vesti teku. I
misli mi teku.
I vreme i
spoljašnje nevreme.
Na zidovima
ispucalim
Gledam kako mi
se život preslikava:
Skida se go a u
njegovoj nagosti
Moje plakanje
plače. Suza za suzom,
Kao kamenje na
Zidu plača u Jerusalimu.
Daleko od
fasade, duboko unutra
Skriveno stoji
moje postojanje.
Stoji i ćuti.
Gleda u mene, ja
u njega.
A ništa rekli
nismo.
Nismo mogli.
Život nas je
gledao pravo u oči.
JEDNO OBIČNO I
DRUGAČIJE VREME
U prostorima kao
da vlada težina
Moje budnosti i
protivrečnosti.
Pređi prstima
preko mene,
Videćeš kako.
U očima zrno
peska mi šeta kao peščani sat.
Ponekad se
zamislim kako mogu da napravim svet.
Ceo jedan svet –
u nedogled.
Ja uspravan kao
vetar,
Ti prevrtljiv
rascvetani suncokret.
Jedan svet,
promašen, uznemiren,
A u njemu jedno
vreme – nevreme.
Obično.Kao i sva
druga vremena.
Kako mene, kako
tebe, kako seme
Što se svetog
nicanja plaši da nikne?
Drugi put mislim
da mogu čak i tebe da sazdam,
Kako stojiš na
trgovima i pozdravljaš
Sve koji nisu
znali da naprave svoj svet.
POGLED KA JEDNOM
ZATVORU
Oni što su želeli
slobodu
Kažu da za nju
mora da se izboriš.
A mogu li oni da
se izbore
Zatvoreni u svom
slepilu?
Iza rešetaka
Uzdah onih koji
tamo sede
Miriše na
isparenu ljubav,
Na glad, na
istrošeno plakanje.
Odavno već ne
odbrojavaju kaznu.
Navika je da se
robuje surovosti i navika je
Da prestaneš da
voliš sebe samoga.
kaplje crna kiša ispod streja.
kaplje crna kiša ispod streja.
Njihove
svakodnevice penju se na vrh dana
I otuda nemo
gledaju ka nebu.
Svoje poglede
umivaju kišom.
Gledaju a niko ne
sme ni reč da kaže.
Privilegija je iz
ovih uglova
Da se poigleda
spoljašnost.
Tamo je kretanje
slobodno,
Ali njega su
videli samo begunci.
Ne zna se kako se
može prestati da se voli.
Ne znam kako, a
sigurno ne mogu ni oni.
Ali i taj iz
zatvora i onaj na slobodi,
Ne znam zašto, no
nikada ne žele da se sretnu.
RAZGOLIĆAVANJE
GROMOVA
Kao da ih vidim
prvi put.
Kao da dosad
znao nisam da postoje.
Proleće, recimo,
uvek mi je najlepše,
Osim kad je
kišovito i vlažno,
A danas je takvo
baš.
Tad sedim na
balkonu s cigaretom u ruci
I mislim kako da
prkosim munjama,
Da zaustavim
njihov pad i njihovo urlanje?
U nepoznatim sam
carstvima
Smakao sve
kraljeve s trona.
I počeh da
vladam gromovima.
I jedan po jedan
da šaljem
U smeru ka tvome
ranom buđenju.
PREPEV NA SRPSKI: Najdan
Stojanović, Surdulica
Monday, February 11, 2013
MIHAJLO SVIDERSKI - POETRY IN ENGLISH
Mihajlo
Sviderski was born in Bitola, Macedonia, where he completed his primary
education. His secondary education he finished in Ohio, USA where he joined in American
youth poetry circles, for what is awarded.
After a stay
in the United States he returned to the Republic of Macedonia and continued his
education at the Faculty of Law in Skopje.
Poetry is
his passion from a very early age, when he began writing his first lyrics,
which were first published in literary magazines, and later as Debut fruit
appeared his first book ‘Harvest of the Soul’ (2008). From the same book he
is included in
anthologies of contemporary poetry in Greek (voices -Φωνές 2011).
In 2012 he
published his second book ‘Throughout the dream of fog and rain’, which has been positively assessed
by the critics and poetry circles as well as the readership.
With his reciting talent he took part in many events,
competitions and cultural events, for which later twice in a row will gain the first-prize by the Association for Macedonian Language and Literature in 2008 and
2009 and for the best essay field of linguistics topic'' The
neologisms in Gane
Todorovski`s poetry'' in 2009 won first prize. In 2010, in Dayton, Ohio, United States wins first prize
for'' Comparative analysis of the lyric entities Lenore and Annabel Lee by
Edgar Allan Poe's poetry'' in the subject Contemporary Literature.
Actively translates poetry from English, Serbian and Bulgarian. His
poetry has been translated into English, Bulgarian, Greek ,Serbian, Hungarian, Russian and Albanian.
FIRST NEWS FROM HELL
Because they constantly deceive you
that no one from here has come back to say how it is,
here's what I do on the bottom of the fire
resting my feet,
I can say that it is wonderful- disgusting.
Formerly as elsewhere, everything was other and otherwise.
Today all cries I know by heart
same as every light damages my sight.
Except that everything is unremitting boredom and a waste of time,
it's all because they forgot us here
and nobody is reminded of us,
don’t even remember to moisten our mouth
nor to open the door,
nor to forgive.
ABANDONMENT
You ran
away, and from your escape
every night
without stopping
in my
dreams fast trains scream.
Beyond the
railway , my sleep is spoiled.
It hits the
rails, as if you are next to me,
but you aren't.FIRST NEWS FROM HELL
Because they constantly deceive you
that no one from here has come back to say how it is,
here's what I do on the bottom of the fire
resting my feet,
I can say that it is wonderful- disgusting.
Formerly as elsewhere, everything was other and otherwise.
Today all cries I know by heart
same as every light damages my sight.
Except that everything is unremitting boredom and a waste of time,
it's all because they forgot us here
and nobody is reminded of us,
don’t even remember to moisten our mouth
nor to open the door,
nor to forgive.
Saturday, February 9, 2013
ПРЕВОДИ НА БУГАРСКИ
(Translations into Bulgarian)
Превод -Вања Ангелова - Велико Трново, Бугарија
Превод от македонски: Ваня Ангелова
Михайло Свидерски
Михайло Свидерски е роден в Битоля, Македония, където завършва своето основно образование. Средното си образование завършва в Охайо, САЩ, където се е включил и в Американските младежки поетични кръгове, за което е и награден.
След престоя си в САЩ се връща в Македония и продължава образованието си в Юридическия факултет „Юстиниан Първи” в Скопие.
След престоя си в САЩ се връща в Македония и продължава образованието си в Юридическия факултет „Юстиниан Първи” в Скопие.
Поезията е негова страст още от най-ранна възраст, когато започва да пише първите си стихове, които първоначално са публикувани в литературни списания, по-късно, като дебют, се появява първата му книга „Жътвата на душата” (2008). Със стихове от същата книга е застъпен и в антология на съвременната македонска поезия на гръцки език (Гласове-Φωνές 2011).
През 2012 г. публикува втората си книга „През сън от мъгли и дъждове”, която е положително оценена от критиците и поетичните кръгове, както и от читателската аудитория.
Със своя рецитаторски талант взема участие в много мероприятия, състезания и културни прояви, за което по-късно, на рецитаторски конкурси, два пъти подред е награден от Съюза на Дружеството за македонски език и литература през 2008 и 2009г., а за най-добро есе от областта на езикознанието на тема'' Неологизмите в поезията на Гане Тодоровски'' през 2009 г. получава първа награда. През 2010г. в Дейтън, САЩ, получава първа награда за'' сравнителен анализ на лирическите субекти Ленор и Анабел Ли от поезията на Едгар Алън По'' по предмета Съвременна литература.
Активно се занимва с преводи на поезия от английски, сръбски и български езици. Неговата поезия е превеждана на английски, български, гръцки, сръбски и албански езици.
Със своя рецитаторски талант взема участие в много мероприятия, състезания и културни прояви, за което по-късно, на рецитаторски конкурси, два пъти подред е награден от Съюза на Дружеството за македонски език и литература през 2008 и 2009г., а за най-добро есе от областта на езикознанието на тема'' Неологизмите в поезията на Гане Тодоровски'' през 2009 г. получава първа награда. През 2010г. в Дейтън, САЩ, получава първа награда за'' сравнителен анализ на лирическите субекти Ленор и Анабел Ли от поезията на Едгар Алън По'' по предмета Съвременна литература.
Активно се занимва с преводи на поезия от английски, сръбски и български езици. Неговата поезия е превеждана на английски, български, гръцки, сръбски и албански езици.
През сън от мъгли и дъждове
Поезия
Някой от някъде нещо ми е донесъл –
някакъв подарък.
Отварям го вещо
и през пръстите ми избяга смисъла.
**********************
Раздаване
Излязох малко на разходка,
за да не забравя да ходя,
да не ми закърнеят нозете.
Ума си забравих вкъщи,
ръцете си продадох за гушкане,
издавам устата си напред,
на други да говори,
на всички самотни и тъжни.
Мисълта си, както и да е, ще я дам,
мъчно ми е вече да мисля,
всичко е умишлено...
Мечтата си продадох за монети,
нека мечтаят, когато не им върви наяве.
Очите си подарих
на тези, които гледат по-хубави неща от мен.
Душата искаше да се разходи,
тъжно ù бе да е от мен.
Целият се раздадох напразно.
Не знам само когато дойде денят,
как ще се събера.
за да не забравя да ходя,
да не ми закърнеят нозете.
Ума си забравих вкъщи,
ръцете си продадох за гушкане,
издавам устата си напред,
на други да говори,
на всички самотни и тъжни.
Мисълта си, както и да е, ще я дам,
мъчно ми е вече да мисля,
всичко е умишлено...
Мечтата си продадох за монети,
нека мечтаят, когато не им върви наяве.
Очите си подарих
на тези, които гледат по-хубави неща от мен.
Душата искаше да се разходи,
тъжно ù бе да е от мен.
Целият се раздадох напразно.
Не знам само когато дойде денят,
как ще се събера.
***
Празник
Неделя е ...
Раздвижено е около църквите,
камбаната влезе в стаята ми.
Кашлям след първата запалена цигара.
Сънят ме споменава.
'' Животът ми не е за изхвърляне''
Всичко се вижда през един голям кръг. Празник е.
Раздвижено е около църквите,
камбаната влезе в стаята ми.
Кашлям след първата запалена цигара.
Сънят ме споменава.
'' Животът ми не е за изхвърляне''
Всичко се вижда през един голям кръг. Празник е.
***
Вместо истинска любов
В случай на недостиг на любов,
вземи и се напий от душа,
пий, дори да ти дойде твърде много,
дори да не ти стигне жадната суша,
и докато не прелееш реката през двата моста.
Ако този недостиг и това отсъствие
не мога да го разбера,
в замяна на истинска любов,
знай, че теб обичам.
***
Танц от другата страна на деня
Ти само танцувай!
Играй лудо и ненаситно!
Нозете ти да заситнят под земята.
Пусни мисълта след танца,
нека се лута в очите на твоите зрители!
Ритъмът създава приятно настроение.
Протегни ръце и хвани слънцето под прожекторите!
Грабни всички аплодисменти, кърши снага,
спусни се като вятър и открадни целия издишан въздух!
Примигни с аплодисментите!
Поклони се пред публиката!
Някой носи мечтите ти в джоба си,
а в ръцете си държи цвете!
Ти само танцувай,
непрестанно танцувай!
***
Галина Иванова - превод на Бугарски
Пожар в два разбунени свята
Както и за всяко злои за това
никой не знаеше как се случиили
поне никой не бе видял.
Камбаната бие, бие като на Великден
Пред огъня всички еднакви сме.
Градът гори, а ние седим и безмълвно гледаме
като стражари, които са закъснели да известят
като свидетели, които не знаят за коя страна да свидетелстват,
като очевидци, които нищо не са и видели.
Остава само това, което не може да изгори.
Всичко друго е пепел
А в пепелта тръгваме към спомените
да търсим къде са погребани и открихме
цял рудник от незадоволени желания и празни копнежи.
Преди пожара градът е тънел в тъга.
А от другата странавече не се разпознава,
че на това място някогаизобщо е имало град.
Там сега няма нищо.
ПРЕВОДИ НА СРПСКИ
(Translations into Serbian)
(Translations into Serbian)
Mihajlo
Sviderski je rođen u Bitolju - Makedonija, gde završava osnovno obrazovanje.
Srednje obrazovanje završava u Ohaju, SAD gde se uključuje u Američke mladinske
poetske krugove, za šta je i nagrađivan.
Posle prestoja u SAD-u vraća se u Makedoniju i produžava svoje obrazovanje na pravnom fakultetu Justinijan Prvi u Skopju.
Poezija je njegova strast još od najranije mladosti, kada i počinje da piše svoje prve stihove objavljivani u literaturnim časopisima,posle kao debitanski plod pojavljuje se njegva prva knjiga Žetva duše. Iz iste knjige zastupljen je i u Antologiji Makedonske Savremene poezije na grčkom jeziku.
2012 godine objavljena je njegova druga knjiga ‚‚Kroz sna od magle i kiše‚‚ koja je pozitivno ocenjena od kritičara i poetskih krugova, kao i od čitateljske publike.
Svojom recitatorskom naderenošću učestvuje u brojnim manifestacijama, natprevarima i kulturnim dešavanjima, za šta je kasnije na recitatorskim konkursima dva puta po redu prvonagrađivan, od strane Saveznog društva makedonskog jezika i literature u 2008 i 2009 godini za najbolji esej iz oblasti lingvistike na temu ‚‚Neologizmi u poeziji Gane Todorovskog‚‚. U 2009 godini dobija prvu nagradu.
2010 godine u Dejtonu, SAD dobija prvu nagradu za komparativnu analizu lirskih subjekata Lenor i Anabel Li iz poezije Edgara Alana Po iz predmeta Savremena literatura.
Aktivno se bavi prevodom i prepevom poezije sa engleskog, srpskog i bugarskog. Njegova poezija je prevođena na engleski, bugarski, grčki, srpski i albanski jezik.
Posle prestoja u SAD-u vraća se u Makedoniju i produžava svoje obrazovanje na pravnom fakultetu Justinijan Prvi u Skopju.
Poezija je njegova strast još od najranije mladosti, kada i počinje da piše svoje prve stihove objavljivani u literaturnim časopisima,posle kao debitanski plod pojavljuje se njegva prva knjiga Žetva duše. Iz iste knjige zastupljen je i u Antologiji Makedonske Savremene poezije na grčkom jeziku.
2012 godine objavljena je njegova druga knjiga ‚‚Kroz sna od magle i kiše‚‚ koja je pozitivno ocenjena od kritičara i poetskih krugova, kao i od čitateljske publike.
Svojom recitatorskom naderenošću učestvuje u brojnim manifestacijama, natprevarima i kulturnim dešavanjima, za šta je kasnije na recitatorskim konkursima dva puta po redu prvonagrađivan, od strane Saveznog društva makedonskog jezika i literature u 2008 i 2009 godini za najbolji esej iz oblasti lingvistike na temu ‚‚Neologizmi u poeziji Gane Todorovskog‚‚. U 2009 godini dobija prvu nagradu.
2010 godine u Dejtonu, SAD dobija prvu nagradu za komparativnu analizu lirskih subjekata Lenor i Anabel Li iz poezije Edgara Alana Po iz predmeta Savremena literatura.
Aktivno se bavi prevodom i prepevom poezije sa engleskog, srpskog i bugarskog. Njegova poezija je prevođena na engleski, bugarski, grčki, srpski i albanski jezik.
ПОСТАПОКАЛИПТИЧНА ОДА
Настаће време ново
почетак нови и нова дела.
Нестаће у камену од олује слово
из сржи помериће се земља цела.
Наговештава сила нова радње
светлости и разума
пред касно полажење задње
обавезно биће просветљење ума.
Уздигнутим главама које памет краси
јавиће се жеђ праведности
само добро од зла може да спаси
у име ограничених могућности.
СВИ ПРАВЦИ ВЕТРА
Ветар носи распламтене ватре
крај мог сна је у последњем жару.
Дува у моја једра
кроз звук се прикрада.
Кришом под мојим ногама дува.
Ватру разноси, погледом је крадем.
Без знања шта могу и истине нове
без тебе не припадам ни сам себи
ничија је душа, песма и срце
ако не припадам теби.
ЗАКАШНЕЊЕ НА
ВРЕМЕ
Ослободите бес поспане воде
за вама крећем, носите ме.
Ни стрмне стене спречити ме неће
на време да стигнем тамо где треба.
И да прођем кроз магле, кише и буку
на време да стигнем тамо где треба.
И да газим кринове, руже и траву дивљу
на време да стигнем тамо где треба.
Опростите чекати не могу
ако закасним узалуд све
мораћу поново да почнем.
Нека ме пренесе неко
кроз градове и шуме
усплахирен сам и збуњен.
За помоћ вас молим - ево руке дижем.
Ја искрено морам на време да стигнем
и да треба ветру ћу да намигнем.
Сваком ћу дрвету потомак да дигнем
само на време да сигнем.
Причај,
глас да ти чујем
изусти речи за којима жудим
изусти реч коју неуморно тражим.
Изговори гласно
викот са мном да
загосподари
поклони реч за којом тело ми гори.
Причај,
одзвања се мој глас у твом.
Wednesday, March 21, 2012
2) Михајло Свидерски / Mihajlo Sviderski
ДОБРО УТРО
Влези ми преку прозор со ветрот,
Измолкни ми се под креветот ,
Помилувај ме ,
Разбуди ме , направи ми доручек од бакнежи
за добро утро ,
изџвакај ме , голтни ме , облажи се од мене.
Притисни ме , оттргни ме , прегрни ме .
Диши за да ми го прочистиш воздухот во собата.
Наполни ми ја чашата со
кафе,
Запали ми ја првата цигара ,
Искашлај се наместо мене .
отвори ми ги очите
,,
погледни ме , добро утро љубов ,
добро утро будилке на мојот сон .
секаде каде затануваш ти – јас
продолжувам сам избезумен
Ми застана на работ од ноктите,
Во грлото ми попречи залак љубов,
На врвот од тревките се прикачи ,
На излезот од сонот остана,
На зајдисонце ја остави товјата насмевка
Широко отворена уста
како празнина Меѓу
сите љубовници,
како простор оставен за да ја изврши
својата единствена задача – да развдои .
Секаде каде застануваш ти – јас продолжувам сам избезумен
.
Никаде не стигнувам пред тебе .
Никогаш поблиску од тебе.
БРАНОВИ
Брановите шумови кои зборуваат
удираат , се преклопуваат , разголуваат
со една полна уста насмевки
на брегот му се иссмејуваат.
Брановите се соединуваат , се разделуваат
повлекуваат и ги растревожуваат фобичните капачи .
Брановите брегот го распенуваат
гласно водата ја озборуваат
ме пробудуваат
и јас почнувам со нив да лебдам.
ИСКУСТВО
Минатото е како
научена грешка
која постојано
човекот го гони.
Минатото е
искуство.
Тоа е дел од
нашите неуспешни проби.
До кога ќе
собираме искуства,
а знаеме дека
сме смртни?
До смртта.
Зошто грешките
низ животот се вртат?
До кога?
До смртта.
ЗБОРОВИ
Зборовите се создаваат
се доживуваат и потсеќаат
од зборовите се учи
зборовите се осеќаат.
Зборовите се крадат од други јазици
се превртуваат, се позејмуваат
зборовите едноставно се забораваат
или зелосно се изболичуваат.
Со зборовите се живее
постојано нови се измислуваат
Зборовите се применуваат и исчеззнуваат
со разни други се заменуваат.
Зборовите се создаваат и уништуваат
се раѓаат и умираат
исто како луѓето.
Subscribe to:
Posts (Atom)